Koji su benefiti od zaoravanja žetvenih ostataka?

Zašto je humus važan?

Pad plodnosti poljoprivrednog zemljišta direktno je povezan sa smanjenjem procenta humusa. Humus ima ključnu ulogu u poboljšanju vodnog, vazdušnog i toplotnog režima zemljišta, što stvara optimalne uslove za razvoj gajenih kultura.

Koliko vremena je potrebno za stvaranje humusa?

Proces stvaranja humusa je izuzetno spor. Potrebno je čak sto godina da bi se formirao sloj humusa od samo jednog centimetra.Smanjenje procenta humusa iznosi između 0.5 % i 1 %, što je izuzetno visoko.Procenat humusa opada jer se iz zemljišta iznosi više hranljivih materija nego što se vraća. Smanjenje broja stoke je jedan od uzroka smanjenja unošenja organskih đubriva u zemljište. Na to ne možemo mnogo uticati, ali možemo pokušati da dugoročnim radom povećamo plodnost zemljišta.

Povratak organske materije u zemljište

Jedan od načina za povratak organske materije je zaoravanje žetvenih ostataka. Nažalost, praksa korišćenja žetvenih ostataka kao jeftinog izvora energije za grijanje još uvijek preovladava. Na kraju, smanjenje plodnosti zemljišta čini ovaj izvor energije najskupljim.

Koliko hanljivih materija ima u žetvenim ostacima?

Istraživanja su pokazala da žetveni ostaci sadrže značajne količine hranljivih materija. Na primjer, sa jednog hektara pšenice ostaje 3-7 tona slame koja sadrži:

• Azot (N): 13-33 kg/ha
• Fosfor (P₂O₅): 7-12 kg/ha
• Kalijum (K₂O): 34-70 kg/ha

Praćenje prinosa pšenice posle višegodišnjeg zaoravanja žetvenih ostataka pokazalo je povećanje prinosa za do 15 %.

Kod kukuruza, količina žetvenih ostataka iznosi 10-12 tona po hektaru, sa hranljivim materijama u sledećim količinama:

• Azot (N): 42-66 kg/ha
• Fosfor (P₂O₅): 15-25 kg/ha
• Kalijum (K₂O): 95-134 kg/ha

Višegodišnje zaoravanje žetvenih ostataka povećalo je prinos kukuruza za oko 7 %.

Kako pravilno zaoravati žetvene ostatke?

Zaoravanje se obavlja odmah po završetku žetve ili berbe. Žetveni ostaci se usitne i ravnomjerno rasporede po površini parcele. Da bi se izbjegla azotna depresija, preporučuje se dodavanje azota zajedno sa žetvenim ostacima, u količini od 0,6-1 kg azota na 100 kg žetvenih ostataka.Paljenje žetvenih ostataka je ne samo zakonom zabranjeno već može izazvati požare sa ogromnim posledicama. Takođe, loše utiče na mikrofloru i plodnost zemljišta. Korišćenje žetvenih ostataka kao jeftinog izvora energije dugoročno je štetno.